My mama told me when I was young, honey you're superstar! And you know what? She didn't lie! No, bees mama didn't lie! Do devete godine, bila sam izgubljena... trazila sam se! Zivot na selu mi nije davao mnogo mogucnosti! Mogla sam da postanem cobanica, ali zelela sam nesto vise. Znala sam da postoji zivot van mog sela. Verovala sam u to, zelela sam da verujem. A onda sa mojih nepunih devet godina u selu je otvorena prva trafika. Stalno sam pricala sa mojim dvema drugaricama Belom i Lepom o tome kako cu i ja jednoga dana moci sebi da priustim novine. Verno su me slusale, ali nisu odgovarale. Onda je svega tri dana pred moj deveti rodjenadan Bela preminula od kravljeg ludila, a zbog nemastine smo morali da prodamo i Lepu. Cela ta situacija me mnogo pogodila, lila sam krokodilske suze za njima. Baka i deka su uzivali gledajuci me kako patim, oduvek su bili sadisticki nastrojeni prema meni... Jos se secam kada su me terali da pet godina sama provodim sate na pasnjaku sa Lepom i Belom, da sama kosim livadu, plastim, donosim vodu sa bunara... Nisu imali milosti. Roditelji su me razumeli, njih su baka i deka uvece obicno zakljucavali u sobu i mucili. Cesto sam cula mamu kako vristi, i tatu kako govori: Ne mogu vise! Sutradan bi mama govorila da je boli glava, dok bi se baka na to smeskala. Sumnjam da su je udarali tiganjem po glavi. A onda u svoj toj tuzi jedna radost. Za deveti rodjendan sam dobila sam nedeljnik "Svet". Videla sam mnoga meni strana lica, a onda sam pocela da se identifikujem sa njima. Sa devet godina sanjala sam da postanem Ana Nikolic! Ipak shvatila sam da nisam zla Barbika, a i nisam vikala vatra kada sam ga videla sa drugom pa sam shvatila da nema 'leba od sna da postanem ona. Sa devet godina, dvanaest meseci i trideset dana, shvatih da je pravo vreme da postanem Severina. Ipak bila sam previse mlada da bih krenula njenim stopama, a iskreno receno film me nikada nije privlacio. U desetoj sam shvatila sa zelim biti Brena, ali u selu nije bilo Bobe! Plakala sam, bila neutesna. Onda za dvanaesti rodjendan shvatih da je moja sudbina da budem Seka Aleksic. Odlucila sam da promenim ime, prezime i da osvojim svet. Postala sam Zishka Mishka. Pevala sam pod jednim satorom u selu za mamu, tatu, i komsiluk. Dirnula sam ih u srce, svi su govorili: Ako nastavis da pevas srce ce prestati da mi radi! Znala sam da sam rodjena za to... moja drama ce se nastaviti <3
Znate zasto me volite, vasa Pchela <3
No comments:
Post a Comment